четвртак, 26. октобар 2017.

СВАКОДНЕВНИЦА - Ханелора Валенцак

Овде на путу је летос још жалфија цветала,
прашне цикорије су се убого плавиле,
и траве и лишће и дивљи ким на пристранку
беху у ведра јутра пуни светлости и росе.

Овде на путу, који нигде краја нема,
долазим сваке вечери на исто место.
Свуда њиве, пожњевене и мрке,
коров и јесења трава што се суши у јарку.

Свеједно где спава. Земља је свуда тврда.
Свуда на њивама горе кромпирове вреже.
Танак дим лежи над земљом и данас ти још улива
горке снове, а сутра већ присан бива.