среда, 25. октобар 2017.

УСПУТ - Герхард Фрич

Волим да идем преко плазина
и кроз трновите рашљике,
онуд где само ветар
пролази и више
нико.

Нико? Тако је било.
Сад чујем, застанем ли, на камењу
и у шиштању устукнулог грања
не само одјек
мога корака. И ти
идеш са мном.

Нема коментара:

Постави коментар