Ко, када звезде по блиставим путањама
ступањ по ступањ ниже падају,
верује још на усамљеном стубу
да може истрајати усамљен?
Оштар је ледени ветар људских ноћи.
Пламичци љубави трепте у бури.
У тмини сенки рођени,
умрећемо близу земље.
Нема коментара:
Постави коментар