Путеви између два згрчена меса у месту, на том космичком путу, као на длану и
по целом телу, по својој звучности данас изражавају још једну неуспелу жртву и
ЖЕТВУ, па још севне одраз лоше сетве у мени, као малокрвни мислилац и
припрости варалица, са особинама нископласираног: хранитеља, бранитеља и
рушитеља, што је непажљив као слепац и опор као црни хлебац, настао као губитак
пажње, па сад трње освиће у мени, док јабуков сок просипам по веранди и њеном
храстовом поду, а лиснате ваши прождрљиво вршаје по мојој глави, где остаје још
по који неизбрисив јаук, што класа непожњевен у мени, а радовање бледи, док ја
безбрижно падам као водопад глувонеми у тамноплави бездан, на дворогу и
змијоглаву неман и певам напрснула од отрова...
Зборник "Гарави сокак", Инђија 2017.
Нема коментара:
Постави коментар