Стижу окрутнији дани.
Да опозива одређено време
помаља се на видику.
Ускоро мораш завезати ципеле
и отерати псе у приморска дворишта.
Јер су се утробе риба
охладиле под ветром.
Убого светлост вучца гори.
Твој поглед крчи пут кроз маглу:
до опозива одређено време
помаља се на видику.
Ено онде твоја вољена тоне у песак,
он се пење уз њену лепршаву косу,
прекида јој реч,
наређује јој да ћути,
затиче је смртну
и вољну за растанак
после сваког загрљаја.
Не осврћи се.
Завежи ципеле.
Отерај псе.
Баци рибе у море.
Утрни светлост вучца!
Стижу окрутнији дани.
Нема коментара:
Постави коментар