среда, 25. октобар 2017.

Герхард Фрич

Нека, нек лелујају
гриве ливада
у благом топоту твога срца;
за ветар
коњушница нема.

Народни напеви су тужни
кад падне вече
и дим са огњишта заштипа
очи.

Иза шуме нам
пријатељи машу
звезданим фењерима.

Нема коментара:

Постави коментар