петак, 27. октобар 2017.

ЖЕНА КОЈА СТОЈИ - Петер Розеј

Кад би јој лице било од стакла! Она
стоји усправно, чврсто, спремна да
пође, али не полази, остаје у
отвореним вратима, где зави-
рује дан, кроз који лете шарене птице.

Нема коментара:

Постави коментар