"Ана", рече муж,
"сад ћу отпутовати кући. У спаваћим колима...
Увек сам желео
да путујем у спаваћим колима,
али било је то за мене прескупо.
Ана? Зар се не радујеш?
Воз је дугачак.
Можеш ли пребројати вагоне?"
Дигао је руку са самртне постеље
и показао на дуг низ
тегли на орману за одела;
у малим становима то је обично.
Онде су стајале кајсије у густом соку,
ољуштене, жућкасте и црвене јагоде,
а нежне брескве су
блистале зелено и мало ружичасто.
"Леп воз", рече муж.
"Не плачи, Ана. Срећа је
овако путовати. Мислим
да је карта била веома скупа
али ја сам је добио бесплатно".
И крушке и јагоде
и сочне кајсије
почеше да се пуше и да шиште
и откотрљаше се у вечност.
Нема коментара:
Постави коментар