Позно сазнавање:
Ти, што се с временом распаде,
Слика. Кад галеб зарони,
кад возови одоше,
беше далеко.
У моје сећање
не уђе.
Не беше крај мене
кад сам се селио из стана,
као шљунак остаде на обали,
као туцаник, бео, на ивици пута.
Видим те сад. Позно је.
Из познога израњаш:
онде онде.
Нема моста између.
Лице ка ком се окрећем
слеп за даљину, као према новом дану.
Нема коментара:
Постави коментар