Данашња покретност песничког израза
није ли динамична и без напетости
са оном лакоћом мисли где у
ћутању пливају чудни људи
све мање очарани, а
данашње време као да тиме
сугерише изгубљеност док у
опустошености без циља
Космосом лута Песник
у име Свете Идеје,
у име Лепе Мисли и
у име Притајеног Осећања???
Амин!!!
Јесу ли усаглашене данашње боје и звуци???
Стапам ли се са космичком Срећом у
неизрецивој суштини, где су
сложене сензације, као и
слутње, умори и клонућа???
Не лишава ли нас Живот
Лепоте и Савршенства, јер
баш у томе и почива бесмисао???
Стварам ли Уметност
без презира и гађења???
Није ли моје срце данас храбро и пречишћено???
Посматрам и размишљам.
Тишина плавог острва као да
дозива успомене и још
шушти онај немир и
супротности неизмирљиве
јесу ли и даље међу нама
док трепере капи мартовске кише???
Зборник "Кипријанов кладенац", Бајина Башта 2015.
Нема коментара:
Постави коментар