Онда је дошла јесен
и мојој малој птици на прозорској дасци
није се више свиђало да пева.
Али зато увек у јесен
мртваци постају тако немирни,
и тад у многе вечери
долази отац да ме посети
и носи плав вунени шал
за који мајка прича
да га је на дан мог рођења
заборавио у купеу воза.
Моја мајка, пак,
сваког новембра поклања
по једну белу кошуљу мог оца.
А у исто време,
док се мртавци преврћу
у својим гробовима,
младе жене моле
мужеве за дете.
Нема коментара:
Постави коментар