четвртак, 26. октобар 2017.

КРАЈ ТИНЕЈЏЕРКИ - Андреас Окопенко

Нисам их прокело: биле су баш слатке
често сам чезнуо да њушку завучем у њихову косу
у лила преливену као шпинован шећер
у њихову бомбонску њушкицу или под мини-сукњу

Нисам их проклео: мора да је неко други учинио
да гвожђе падне с неба па још и ужарено
нисам ја неки мргодни ливац-људождер
који нецелисходно насипа ствари

Признајем: да међу њима нисам срео
Соњу која је Раскољникова преобразила да оде у Сибир
Елизабету из Имензеа на којој сам хтео понешто да поправим
госпођу де Стал која се усудила да буде паметна

Жалим међутим што сад у Невади
куд ме је одувало светотрес-небо
данима могу ићи и не срести тинејџерку
сам пустињске скочимише девојачких очију

Нема коментара:

Постави коментар