Ослобођене кораке зауставља ноћ
Кроз скривену опрезност Месеца
У поспаности устајалог тренутка
Где језиво пребијени зглобови
Шкрипе и дим из догореле искре
Њихове плаве пучине откључава
Сваки камен бачен у тако зарђалу
Олупину и тресак ветра и клонуће
Где погледи и осмеси пркосно су
Несаломиви у крвавом им ћутању
Ко слова свезана и тешка тишина
Испушта свој последњи неми издах
Кроз стихове песме дуге патње и
Бола из којих засечене свете кости
Још заударају на ону трулеж некад
Опруженог меса у свом том метежу
Где незасите су немоћи СУМАГЛИЦЕ...
Зборник "Гарави сокак", Инђија 2015.
Нема коментара:
Постави коментар