среда, 25. октобар 2017.

Фридерика Мајрекер

Кроз решетке мога срца
свет ми сија чудно туђ

горе, доле, тамо, амо,
ал` врата су закључана

кругови све ужи, пробој
све обесхрабренији

људи каткад застају

баце две-три тихе речи
поглед баце овамо

ти још ређе пролазиш

врата си ми забравио
ти си закључао све

каткад бациш коју ружу
као парче жива меса

пролазећи, овамо.