Кроз решетке мога срца
свет ми сија чудно туђ
горе, доле, тамо, амо,
ал` врата су закључана
кругови све ужи, пробој
све обесхрабренији
људи каткад застају
баце две-три тихе речи
поглед баце овамо
ти још ређе пролазиш
врата си ми забравио
ти си закључао све
каткад бациш коју ружу
као парче жива меса
пролазећи, овамо.
Нема коментара:
Постави коментар