Напољу у бедним предграђима,
Тамо где светлост сија кроз зидове.
Моје црне ципеле стоје на поду
Као два отворена гроба.
Завесе не знају чему да се надају,
Али покорне су.
Чудно ли је мислити на Индију!
Обиље није ништа друго до људска оскудица.
Тамо где светлост сија кроз зидове.
Моје црне ципеле стоје на поду
Као два отворена гроба.
Завесе не знају чему да се надају,
Али покорне су.
Чудно ли је мислити на Индију!
Обиље није ништа друго до људска оскудица.
Нема коментара:
Постави коментар