Обузе ме јад и језа
због витеза што би ми драг,
и оставити желим траг
како снажна та би веза;
сад сам издана сирота
јер он моју љубав неће
то је зло ми од свих веће
које мрви ме и мота.
Хтела ја бих свог витеза
да ноћу мој пређе праг
да у мом загрљају наг
сласт осети што и не зна;
више имам ја милота
нег Флорис* за своје Цвеће
он држи кључ моје среће,
срца, вида и живота.
Леп драгане, благ и прави
кад ми бићете у моћи?
да спим с вама једне ноћи
да вам целов дам љубави!
Знајте жеља ми је врела
да сте ту на месту мужа
коме прилика се пружа
чинит све што будем хтела.
*Флорис, један од познатих средњевековних љубавника.
Цвеће, у преводу, замењује име његове драге.
Нема коментара:
Постави коментар