ЖУДЊА ИЗ ДАЉИНЕ - Жофре Ридел

За време дугих мајских дана
пој птица волим из даљине
кад се самоћа јави рана
на драгу мислим из даљине
и лутам следећ срца жуд
али и песма и цвет жут
мени су исто што и зима.

Божанска реч је мени знана
видећу драгу из даљине
ал` једна срећа краткотрајна
два бола носи из даљине;
ах! да на свети кренем пут
да исцепани мој се скут
њој јави тада пред очима!

О каква радост богомдана
крај ње у заклон из даљине!
Ту остао бих, знај драгана,
иако стижем из даљине.
Да милу реч јој слушам свуд
далеки драги њој уз груд
каквим бих плив`о радостима!

Крен`о бих ведар и пун рана
видевши драгу из даљине
ал` она мени још је страна
између нас су све даљине;
многи је корак многи спруд
а ја на путу као луд...
Ја препуштам се Боговима!

Једина љубав постојана
љубав је ова из даљине
часна је она и ваљана
као ниједна из даљине;
лепота јој је знана свуд,
на Сарацена затвор љут
прист`о бих да је близу њима!

Нек Бог са неба озвездана
што да ми драгу из даљине
створи да срца поуздана
угледам драгу из даљине
очима стварно понеки пут:
тад одаја и баште кут
сличиће рајским дворовима!

Имаде право ко ме назва
Љубави жељан из даљине
јер нема сласти што је равна
љубавној сласти из даљине;
ал` жеља ми је душман худ
јер прорече ми неко суд:
у љубавним да мрећу злима!

Ал` жеља ми је душман худ.
Нек проклет је ко рече суд
у љубавним да мрећу злима!