ЛЕПИ СЈАЈ ГАСНЕ... - Рајмон Јордан

Лепи сјај гасне видим
и птичице расуте
на студени сад ћуте
с осећањима сињим
а ја у срцу мислим
на највреднију која
постоја
икад и стог мени
к`о да све озелени.

О Амору тек мислим
јер њој клекох уз сукуте
и следећи те путе
хоћу њој да се дивим
срећан што рад ње живим;
свак би из вашег броја
баш к`о ја
чинио, јер њених
поздрава драж све плени.

Њен мили сам и бићу
док траје жићу нит
и знајте није ме стид!
И тај град прославићу
где борави она сад
срцем рад
и ту управљам често
очи - жар није нест`о.

Ах Боже ко то бићу
да видим лик диже зид?
Ал` бољи је него вид
гласник ког отправићу:
моје срце мом жићу
утеха сва док моја
госпоја
чува тек за ме место
макар буди злих бес то!

И ту тешим биће сво
не желећ даму другу
нит водим причу дугу
с њом шта је добро и зло;
таква ми је вера што
мојим срцем лије тај
такав сјај
да и немам моћ
за драганом другом поћ.

А што открих срца дно
не изложите ругу
њу волим у том кругу
и да баци ме на тло
смрт, Бога бих тек за то
молио да не у Рај
грем за крај
већ да к`о некоћ
ја проведем код ње ноћ.

Желим до тог доћ
да Бог да ми над њом моћ.