ТЕНЦОНА - Перол

с Бернаром од Вентадура на тему: Певати или не певати?

БЕРНАР

Пероле, већ дуго мину
да не написасте ни стих!
Шта је разлог стања тих
која личе на тишину,
да ли радост или туга,
ил` можда ствар нека друга,
волео бих знат истину!

ПЕРОЛ

Бернаре, ја песму фину
напустих и ту се скрих;
ал` штују ваш позив тих
подстакнућу жељу вину:
мало вреди песма дуга
што из срца не вијуга
које црне мисли брину.

БЕРНАР

Пероле, то је разлог луд
због тога не певате сад;
да слабости сам срцем рад
већ бих умро, мој је суд,
пошто милост нисам срео,
а кад певат не бих хтео
тек удвојио бих свој труд.

ПЕРОЛ

Бернаре, у мом срцу студ
сад влада,  а нисам ни млад;
нећу да певам кроз тај јад
ал` зато певајте ви свуд,
и лик опевајте бео
те што бол вам зада врео
јер таква је њена ћуд.

БЕРНАР

Пероле, начиних за њу
многу песму, забадава;
и мада има срце лава,
све преживх у том стању;
ал` знам једну коју врело
волећу, да ли ми целов
бар к`о награду најмању.

ПЕРОЛ

Бернаре, том поимању
противи се умна глава,
ал` и она басна славна:
лисац видећи на грању
трешње превисоко, смело
рече: воће није зрело;
све ми личи то ругању.

БЕРНАР

Пероле, то тешње збиља
беху, ал` ако до циља
лис не дође, јао мени!

ПЕРОЛ

Бернаре, сред свег тог миља
нек те Амор благосиља,
ал` и моју муку цени.