ЉУБАВНА ПЕСМА - Арно Данијел

Само ја знам какве туге плене
моје срце које страст прожима
јер од часа када сам њу срео
ја одлучих да јој верност дам
и да свуд је пратим као сена;
кад је нема, уста би причала,
али уз њу немим сред тишине.

Слеп и глув сам за остале жене,
њу тек тражим слухом и очима;
ја се никад не бих лажно клео,
жуд је већа но што казат знам;
куд год кренем свакога сам трена
свог јединог жељан идеала,
јер Бог јој је дао све врлине.

Сретао сам госпе узвишене,
ал` тек она праву вредност има:
меру мудрост лик прелеп и бео
част лепоту и чедности срам.
Отменост је дружбеница њена
и никава не би могла хвала
да достојно од ње се узвине.

Вечну радост крију руке њене,
нека схвати шта држи у њима
јер ја жељу открит не бих хтео
ако дух је не искаже сам;
залуд Рона тече разјарена,
много више има страсних вала
у мом срцу којим љубав плине.

Њене дражи могу да засене
друге жене са лажним дражима
јер њу чува девичанства вео.
Она скрши мога срца кам,
ал` та туга радост је скривена
коју ми је својим бићем дала:
нек Бог не да да та срећа мине!

Плес и борбе не привлаче мене
јер тек она срце ми надима
будућ његов тајанствени део
док, злобнима далек, живим сам.
Одвећ зборим? Нек мрем пре времена
ако госпо усна устрептала
икад каже какве неистине!

Не будите песмом увређена
јер песма се некоме допала
некоме није - Арно слабо брине!