АЛБА - Ук де ла Бакаларија

1

Кад мали славуј пева
не сам сву ноћ до днева
ја и мила ми дјева
у трави
пре нег се с куле јави
чувар: "Драгани, горе!
видим сунце, ево зоре."

2

Да ми поклон лепи да
Амор што зна душу ову
и да зблажим сва та зла
желим почет албу нову;
ноћ прејасна видех сја
и птице се зачух зову
али сна још немам ја
те дан чекам к`о у рову.
Боже! како ноћ
има злу моћ!
Једва чекам јутро.

Сведок ми је еванђелист
да ни Андре из Париза
Флорис Тристан ни Амелис
занос тако не знаше чист;
тек срцем за госпу Елис
што Оче наш ја нанизах
и рекох: "qui est in coelis"
Боже! како ноћ
има злу моћ!
Једва чекам јутро.

Дол хриди ни море сиње
од Амора ме неће скрит
а свих што због мене и ње
зборе свашта већ сам сит;
те ми мисли срце киње
те не могу јест ни спит
ал` да с` нађем сред пустиње
за њу бих умро носећ штит.
Боже! како ноћ
има злу моћ!
Једва чекам јутро.

Аморе знао бих дат знак
и спарит вука и лава
и освојит моћни замак
ал` немам за вас средства;
јер кад мислим да сам јак
моћ недостаје ми права
и кад развијем свој барјак
скончана је већ представа!
Боже! како ноћ
има злу моћ!
Једва чекам јутро.