ТУЖБАЛИЦА ИЗ ЗАТВОРА - Ричард Први Лављег Срца

Сваки сужањ чинећ искрен напор
да збори, збориће к`о тужан створ;
тад му песму саветује разбор.
Имам друга ал` је сваки дат спор.
Срам их било што трпим тај затвор
већ две зиме као сужањ.

Нек зна сваки мој вазал и барон,
Енглез, Норамн, Анжујац и Гаскон,
да најнижег слугу не бих часком
напустио, да доспе у апс он.
Не кажем то као прекор ма ком,
али још само овде сужањ.

Јер човека, ствар ми је позната,
болног ил` роба, мало ко схвата;
а мене оставише због злата,
тешко мени, ал` биће то плата
њима, јер умрем ли трпећ зла та,
кајаће се што бех сужањ.

Не чуди ме мог срца јад пуни,
јер господар мој ми земљу буни;
не памти нашу заклетву, ни
како хтесмо да служимо круни.
Добро знам, јер време се круни,
нећу ту дуго бити сужањ.

Грофице сестро, нека вам срећу
да Бог, и Лепој коју волећу
увек, и чији сам сужањ.