ЛУНА У ЛУНЕЛУ - Гилем од Монтањагола

теноцона с Гироом Блакасетом о имену госпе Гаузеранде

НОТАЊАГОЛ

У Лунелу сад јасна луна сја
и шири  сјај над другим светлима
њен сјај радост и љубав узима
и благ одмор и задовољства сва.
А кад светлост над Лунелом јасна
би, те сину с Тулузом Прованса
учтивост и радост беху у тми
ал` сад их Лунел у сјај обе уви.

Име тог сјаја чисто је - свак зна -
јер он каже добрим свим зналцима
Гаузеранда га узе да свима
што видеће њен лик буде до дна
знана радост кад се јави сасма
и сласт ће их тргнути иза сна
њу и те од ње што срећни су сви
то име не могу чут тек глув.

Гиро драги сва умна Прованса
нек ми каже име кад то сазна
каже л` га неће бит места љутњи
то име треба над свима синути.

БЛАКАСЕТ

Драги Гимел хвалећ грешите - ја
мним - та луна зраке сунца прима
стог је "луна" зовете јер с њима
у њу лепота и блесак се збра.
И док скрије њу луч дана јасна
а ноћ црна чини да је крсна
те сја - Гилем, то рекосте ту ви -
кроз мрак на ту похвалу смо глуви.

Не видим с другим свим зналцима, да
га и узе дубљег смисла има
јер све то је Гилем вел од дима
што рекосте стог одговор вам дах.
Ал` рећи ћу како јој се сласна
лепота пали и како часна
спрам достојни чува облик бујни
док више рећ` могло би да збуни.

Драги Гилем луна пошто засја
гаси се стог похвала је празна
та коју звасте није слична луни
јер се не гасећ лије свој сјај пуни.