ЉУБАВНА ПЕСМА - Риго од Бербезјеа

Исто као што Парсифал 
док живот траја њему
гледао је пун усхита
тако да и не упита
он тада чему
служе копље и грал,
а ја уз сав жал,
Боље-но-Дамо, видећ вам леп лик
осетим страх велик
и место да молим вас сам
за љубав, то не чиним, јер сањам.

Нежни вам погледи мили
нашли су свој пут
кроз очи ми без повратка
у срце сви, без остатка,
макар за јад љут
и муке награда ми били,
ако вам се тако мили,
Боље-но-Дамо, јер рад вас често
патим, ал` пре бих прест`о
да живим нег се веселим
с неком другом, толико вас желим.

Да је ваше срце строго
к`о што је благ склад
ваших речи, могли бисте
помислит сред душе чисте
да бих се, кад
не молим, ја убит мог`о
рад вас, коју волим много,
Боље-но-Дамо, али моја недра
мисао сва ведра
испуња, те кад сам сетан
благошћу њеном свој бол запретам.

Као што је и једна
звезда даница
исто таква сте и ви,
са свим непоуредиви,
чста лица,
тела весела и чедна,
свих лепота двер вредна,
Боље-но-Дамо, и таквог става
што успава
мисли најтужније:
нико отпоран ни јак ту није.

Стара од знања и хвала,
млада од љупкости,
стара од части и звања,
млада од свих удварања,
ван лудости,
стара од дела без зала,
млада јер сте живет знала,
Боље-но-Дамо, стара од младости
у тој радости,
стара без старења,
а млада од свих лета и знамења.

Боље-но-Дамо, сад без жаљења
јер се јад мења
чекам ужитак дужи, -
љубав заслужи ко лепо служи.