ПЕСМА - Рембаут од Оранжа

на тему: сам-не-знам-шта.

Чујте, али сам не знам шта,
госпари, сад почех бодар;
стих, песму, сирвентес, ко зна
то, јер чудноват је тробар;
какав облик да му се да
да на крају тако добар
буде, какав досад нису видели ни људи ни жене у овом веку ни у оном који је минуо.


Чак кажете л` да луд сам ја
знаћете (сам свој сам поштар!)
шта мисао је моја сва;
не вреди ни прекор оштар:
што не виде ми ока два
није вредно цвоњка, то зар
да вам не објасним, јер ако вам изнесем своје мишљење, а не додам закључак, сматраћете да сам луд: више волим да држим у шаци шест новчића него хиљаду златника на небу.

Пријатеља ме није стра`
кад се љути ако к`о дар
подршку мени тајну да
пре нег легнем ја на одар;
не можете задат већег зла
но тај што ми је господар.
Све ово кажем због једне даме која ме мучи лепим речима и одуговлачењима, не знам зашто. Чему ми је то добро, госпари?

Већ четири месеца - да!
тисућ лета, мислим то бар -
мину како мени реч да
да ће ми открити свој зар.
Дамо! кад ми срце до дна
знате, згасите тај пожар.
Боже, помози ми. In nomine Patris et Filii et Spiritus Sancti! Шта ће бити с нама, дамо?

Због вас, док сам чил ил` без сна,
тужно-ведар мој је "тробар";
а три напустих, каквих на
свету нема, вама одан!
И луд сам дворски певач ја
где сам жонглер зван, не госпар.
Госпо, можете чинити као што је чинила Гђа Аима са својим раменом, које је покривала онако како јој се хтело.

То што крстих сам-не-знам-шта
сада принесох на олтар,
он у то име добро ста
јер не постоји његов пар;
нек свак га кад научи га
пева ко глас има добар.
А ако га упитају ко га је начинио, може рећи да је то онај који зна да све добро начини ако то пожели.