МНОГЕ ОСОБЕ... - Перол

Многе особе ме руже
што не певам мало чешће
ал` ти што ме оптужују
не знају колико дуго
ствараше ми бол велики
та што зароби ми срце
и због које губим радост
јер такву ми патњу ствара.

Док би блага ми и добра
моја дама на почетку
сад ме не прима нити зове
исто к`о и никог другог
јер зна да је верно волим
ах! како ме награђује
починиће Амор грешку
ако то јој зло опрости.

Од све радости ме даљи
моја дама и то зло је
мада каквом слатком лажи
мога би ми лепо помоћ
сада знам да лудост није
та далека жеља моја
коју гласно свуд обзнаних
да ме сад стид и срамота.

Да је напустим? Не, никад
јер част њезина и вредност
то ми бране и спрече ме
кад милим заволет другу
а срце ми љубав прожме
исто као вода спужву
макар кида ме и рани.

Нек ме Амор сад нападне
и рат води све дан и ноћ
нећу да у борби с њиме
икад дођем до спокоја
а не испуним ли жељу
та што мучи ме је таква
да на свету нема среће
која вреди моје патње.

Зле приче и ухођења
завидника не плаше ме
све док мислим на њу нико
неће моћи да ми шкоди
јер ме мисли миле њене
хране боље но сва јела
због тог немам моћ никакву
да свом срцу дрешим ланце.

Песмо свуд можеш рећ збиља
да неће мој посустат пој
подржи л` ме свом љубављу
дама коју радост штити.