ОЧАЈНА ПЕСМА - Клара из Андузе

У дубок бол и дубок неспокој
свише ми срце и у велик јад
злобници и њихов подли рад
чинећ тако крај радости мојој
јер вас ког волим пре свих на свету
удаљише и скрише од мене
тако моје не виде вас зене
с чег бес и очај сву ме сплету.

Сви што желе зло љубави овој
не могу срце побољшат ми сад
нит жеља мојих увећати слад
да вас видим, у прилици којој
и свак макар најгори на свету
ко вас хвали добротом ме прене
а сви што вас куде и не цене
тим у мени пробуде тек сету.

Знајте мили пријатељу овој
мог срца су верност и прави склад
никад ми други неће бити рад
макар сто дама то хтело, о мој,
јер вас волећ слутим везу свету
и срце вам нудим да не вене
и чинићу то, а да до мене
дође, срце остало би пре ту.

Пријатељу, бес, очај ме сплету
не видећ вас кад ми песма крене
мрем и грцам јер не уме њене
строфе срце спојит у букету.