РАЗГОВОР СА БОГОМ - Монах од Монтодона

Једног дана бех у рају
у ведром и срећном тону
тако да то јако трону
Бога чију моћ познају
земља море брег и поље;
тад Он рече: "Монаше на крају
како је у Монтодону
у ком имаш друштво боље?"

"Господе монашка риза
би за годину ил` двије
да ме од барона скрије;
стог што волех вас изблиза
љубав замени им злоба.
Госпар Рандос из Париза
никад груб ми био није
због ког ми плачемо оба."

"Монаше ту доброг има
што у клостеру се нађе
и што волиш рат и свађе
и битке са суседима
ако ти ко у том смета;
ал` волим и смеха, рима
све што воли свет најрађе
а Монтодон од тог цвета."

"Господе греха се плашим
кобле пишући и песме
јер човек изгубит не сме
љубав пред погледом вашим
к`о ти што се свуд сакрију.
Више волим избећ баш им
и служит мисе пресне
нег путоват у Шпанију."

"Монаше то није добро
што тад ти не оде треном
с краљем чији је Олерон
јер беше ти искрен побр`о
да се нађе где оде он;
извук`о би те из блата!

"Господе, вид`о бих га рад
нег спречисте ме у том ви
јер дуго у затвору би;
ал` дасте да заплове тад
сараценске лађе витке
да око Акре створе јад,
а свуда беху Турци зли;
луд ко због вас гре у битке!"