БЕХ КАО ЧОВЕК... - Бернар од Вентадура

Бех као човек који блуди
јер мени љубав не би мила,
ал` данас моје срце суди
да све је само лудост била.
Ја дуго бејах пун мртвила
јер не певах к`о други људи
а што се већа ћутња вила
све већи беху моји труди.

Ја једној дами лоше ћуди
служих мислећи да је вила
те живео сам у заблуди
а песма ми се беше скрила.
Ал` сад ћу певат срца чила
и љубавник ћу бити луди
што лаком срцу шири крила
и на све стране осмех нуди.

Због љубави ћу и ја њене
превртљив као она бити
ал` нема душе заљубљене
коју оваква верност кити;
ал` ја ћу с њом се такмичити
јер љубав једне лепше жене
из мог срца мрак вечити
растерује и тужне сене.

Та таквом чашћу служи мене
и милошћу ме таквом штити
те сад је молим да не свене
никад њен занос племенити,
да чекања тог скрши нити
јер дуги над ме страхом прене,
а дар у својој губи бити
кад давалац је руке лене.

С почетка беше моја Дама
к`о узор часне дружбенице
те љубав још ме целог слама
мада је чудна попут птице.
Кад неко пред њу падне нице
тад треба да је нежна дама;
која пред другима скрива лице
та зажалиће за њим сама.

Дамо нек помоћ Бог да нама
и растера свуд многе злице
јер ако смех им спречи намах
разведриће се наше лице
јер они сеју свуд зла клице;
ја дуго могу служит вама
мада је љубав луталице
увек у вечним променама.

Стога хвала Богу на песмама
јер Благ Поглед препун плама
из мог срца тера тмице;
радости трајнија од кама
ја волим вас и служим вама
преблага моја дружбенице.