ВИШЕЈЕЗИЧНА ПЕСМА - Рембаут од Бакераса

Несклад.

Пошто зелени плашт пада
на храст и јелике
несклад ћу започет сада
о љубави, кроз те слике;
тек да дама би ми рада
ал` варке су то велике
стог ставићу сред несклада
речи звуке и језике.

Ја сам онај што на крају
никад неће наћи срећу,
у априлу нит у мају,
ако с дамом бити нећу;
како превест, да сви знају,
на њен језик драж највећу;
сав се предајем том сјају
она сличи свежем цвећу.

Лепа блага дамо мила
никад друга не постоја;
радост не би права била
да ваш нисам а ви моја.
Опака је ваша сила
ја умрем ли сред тог боја;
ал` ваш закон и правила
свуд следићу пун спокоја.

Госпо, нада мном се снага
боље од свих других стере
ваша, ведра сте и блага,
тек да бол ме стог не ждере.
У лицу сте тако блага
и свежа и пуна мере,
да вам пређем преко прага
смирио бих све чемере.

Али плаши ме реч строга
кад казните зло ми дело.
Због вас јад и мука многа
муче ме и дрхти тело;
ноћу, са свог тврдог лога,
ја се будим невесело
и док ми тумара нога
осећам да зло ме сплело.

Леп Витеже, ваша влада
тако нежне зна предике
да сам стално у очају.
Ох јој јао! шта ћу где ћу
ако та што ми је мила
убије ме, знам ли то ја?
Моја госпо, дно мог блага,
тако Свете ми Китере*,
зборећ љупке речи стога
узесте ми срце цело.


*Света Китера, светица поштована у Португалу