ПЕСМА О НИЧЕМУ - Гијом Девети Аквитански (1071-1126)

Од ничег правим песме склад
нити за себе нит за град
за љубав нит за живот млад
јер песму ту
смислих на коњу док сам тад
јахао у сну.

Ја не знам свог рођења кут
нисам ни ведар нити љут
ни необичан нити крут;
шта могу ту
што рођен сам уз месец жут
где жита зру.

Не знам да л` бдијем ил` је сан
не знам ма рекли да је дан;
скоро ми срце скочи ван
с болом у дну:
о њему као да миш је вран
бринем се ту!

Болан сам, слутим удес прек
не знам шта могу чути тек
од лечника ћу тражит лек
ако је ту:
добар је ако спаси век
слаб, ако мру.

Драгану имам, њен лик драг
не видех још нит имам траг
не добих од ње поглед благ
ни претњу сву;
не пустих никад на свој праг
светину злу!

Не видех ал` је љубим ја
нит добра беше нити зла
не знам је ал` ми срећа сја
јер волим њу
она је красна часна сва
на земном тлу.