ЉУБАВНА ЧЕЖЊА - Жофре Ридел

Нек тај кога глас издаје
лаје
док на врт се слева зора
скора
и док свуда подрхтава
трава
а јутарња роса млада
пада
преко њив и врх ива.

Нико моје не познаје
ваје
ја се кријем од злотвора;
мора
сред мог срца обитава;
права
љубав нестаје јер сада
влада
лажна љубав поткупљива.

Њој цар своје уздисаје
даје,
свак поникнут крај тог створа
мора;
занет у сну док ноћ плава
спава
мислим да та дјева рада
тада
сред наручја мог почива.

У далеке крећем краје
да је
угледам преко понора
мора;
можда све је забадава,
авај!
Идем да је молим сада
мада
није много милостива!

Ако ми постане склона
она
и ако буде госпоја
моја,
јер њој ћу бити услужан
сужањ,
жели ли да јој будем рад,
тад
нека срце све открива!