ЦВЕТ ИСКРЕНУТИ - Рембаут од Оранжа

Сада сја већ цвет искренут
по оштром стењу и брегу
какав цвет? снег лед и иње
што муче тару и секу;
нем је сваки крик и цвркут
у грању, лик сваки смркнут
ал` мој пој ме ведрог лица
чини упркос свих злица.

Тако све ћу искренути
да дол има облик брега
и сматрам за цвет вел иња
а топлота лед клет сече
гром је песма и цвркути
и радостан гај смркнути
тако ми је ведро лице
иако су свуда злице.

Тај ћу глупи свет искренут
што је рођен к`о на брегу
гори ми нег снег и иње
с језицима који секу
љуто не личећ на цвркут
не вреди ту бити смркнут
и посматарм ведрог лица
све што чини тај рој злица.

Љубећ ћу вас искренути
упркос поља и брега
дамо, и леда и иња
али немоћ пут ми сече
дамо, за вас сви цвркути
да ваш поглед не смркнути
тако разведри ми лице
да нисам к`о друге злице.

Бејах дуго к`о искренут
идућ по пољу и брегу
подносећи терет иња
чије игле боду секу
више но мој пој и цвркут
прут заслужи лажац смркнут
ал` сам - Богу хвала - лица
ведрог упркос свих злица.

Нека мој стих искренути
иде врх гаја и брега
тамо где се топи иње
и хладноћа где не сече
мојој дами: ти цвркути
не би смели лик смркнути
њој јер певам ведра лица
а не као певач злица.

Блага дамо љубав лице
штити нам од сваког злице.

Жонглеру ја тужног лица
чекам те, упркос злица.