ДОК СЛУШАМ КАКО... - Жофре Ридел

Док слушам како фонтана
чисту песму шири свуд
и док рујна ружа цвета
и док славуј нежни пој
скривен испод младих грана
у пролеће срећно сплета,
тад и ја сам пун певања.

Љубави из даљних страна
бол притиска моју груд;
знам да неће проћи сета
и бескрајни немир мој
и ниједна, знам, драгана
неће за ме бити света
буде л` моја верност мања.

Пошто ми је моћ отета
не чуди ме патњи рој
јер никоме није знана,
Бог донесе такав суд,
лепша дјева с овог света;
а божанска пада мана
на оног ког она сања!

Она је мог духа мета
и ја вечно хрлим њој;
нека умрем оног дана
кад осетим слепу жуд;
к`о трн оштра патња клета
слашћу биће сва свладана;
не жал`те ме због јадања.

Нека ова песма лета
ка далекој земљи тој
једноставно испевана
да је људи чују свуд;
и Бери пун часна света
и Гијена расцветана,
сав Поату и Бретања.