Кад видим како буја цвеће
кад цвате грмље и дрвеће
врела све чишћа, реке веће
а ветар плах
схватам што свако нове среће
осети мах.
Од Амора се срце скрива
јер он ме ретко кад дарива
све строжи он за мене бива
иако знах
да пресрећан је ког облива
његов благи дах.
Са мном је увек тако било
не добих што ми беше мило
стог сломило се моје крило
о сав тај страх
јер схвати срце некад чило:
"Све је тек прах."
Стог видим да ми нема лека
јер чезнем блага предалека
чак пословица има нека
коју зна свак:
"Ко пун стрпљења зна да чека
чврст је и јак."
Никоме Амор сласти не да
ако се њему сав не преда
још мора странца и суседа
да служи чак,
и према свима из свог реда
да буде благ.
Ко воли мора тих да буде
да покорно све слуша људе
да буде поред све пожуде
свакоме драг
да сваке речи зле и худе
уништи траг.
Знам да од ове песме моје
мудрији неко постао је:
ту правилно све строфе стоје
ја ред им дах
и мелодију још рад које
хвалим се сад.
Нема коментара:
Постави коментар