уторак, 24. октобар 2017.

ГРОБЉЕ У КАПРУНУ - Јулијана Виндхагер

Може се поново наћи
давно раздвојено
што је некад ишло подруку,
кратак часак
међу мирисним травама.

Макар да језик
друкчије сада звучи,
макар да нам се ципеле мале
сувише тесне чине сад -
записале су
заједничке кораке
невидљиве руке заувек

и златно зуји
у зимској ноћи
око гроба у снегу
пчелињи лет.

Нема коментара:

Постави коментар