уторак, 24. октобар 2017.

СХВАТИТИ ВРЕМЕ - Јулијана Виндхагер

Кад сам почела
да поимам време
да волим коров
и можда да схватам оне
који ходе док други спавају,
нисам више била најмлађа.

Раније се време
делило на сате и дане,
а сада
часовници накосо висе
или имају крила,
лепи су постали.

Постали су лепи
на непоштеном градилишту
и мишјакиња и пречица,
и гомила шута над обронком
која се лагано осипа,
колица пуна малтера
што их јуче заборавише радници.

И чујем један глас где каже:
Кад сви полежу...

Још води једна
сасвим зарасла и каменита
стаза у Милет,
путници се препознају
по тајним знацима.