ЧАС У КОЈЕМ СЕ БЛИЖИШ - Клара Силва

- Радуј се, твоја је свадба.

Сада ти дајем име

које ти никад неће бити одузето.

- Ах, не стављај га

на ломну жустрину мојих плећа.

Устајем са бригама дневним

и куд год ми ишле ноге,

потиру речи које ти изрече.

- Дођи, нећеш бити посрамљена.

Ставих између нас прозрачност моје смрти.

Штитим те анђелима.

- Волети тебе, значи себе изгубити,

и затећи празну чашу живота

у рукама;

 и бити сама, овде на земљи,  с твојим телом

под мојим непцима устрепталим.

- Пехар сам који ће ти жеђ утажити,

љубав сам од које сенком дрхтиш

у празнини соба,

кад ме избегаваш, тражећи

белу ломачу мојих корака.

- Што си ме изабрао,

пробудивши ме?

У дому већ све жене

познаваху твоје ране

и целиваху их стишано.

- Желим твоју душу нагу у сагрешењу,

пробуђену у борби с Анђелом.

- Причекај,

причекај мало;

сутра ћу можда бити с тобом,

кад цела ноћ чемерна мине.

- Сада, сада је час кад ти се ближим

и откривам ти тамну рану којом горим.