Без наде у добро моје најжељније,
осуђен и држећ да ћу сужањ бити,
нек вам речи, казна кроз које ми хити,
лише одвећ стварног јада што ме бије.
Такве речи звуче исувише злосно,
не бринући ништа о тајни, нит згоди:
из погледа вашег видим, све исходи,
било расејаног, било немилосног.
Све што ви тврдите, разлог јесте мени:
љубави ми тужној, ја створ остављени,
ништим наду да ћу вас достићи, лепа.
Све што знам јој велим, ал она настоји;
причам о злу које видим, али слепа
она сни о срећи која не постоји.
Нема коментара:
Постави коментар