Сонет урезах оштрицом ханџара,
На вису оном, у снег чврст и наг.
И још, упркос времену што хара,
Тамо је, ваљда, мој самотни траг.
На вису где се чист азур отвара,
А зимски зрак је весео и драг,
Дотаче само Сунчев поглед благ,
Ханџар и строфе мог сонетног дара.
Песнику бићу присан кад год ствара.
То ми је радост. Нек те не опчара.
У долу поздрав раздраган и бучан!
На вису где се чист азур отвара
Сонет исписах оштрицом ханџара
За оног ко је с виом неразлучан.
1901.
Нема коментара:
Постави коментар