уторак, 3. октобар 2017.

Иван Буњин

Светлица слична сновиђењу
Блесну - и тмина таче око.
Но видех тад, у магновењу,
Небо далеко и дубоко,

Висинску светлост пуну сјаја,
Планине румених облака,
Прекрасан град и цркве раја -
И, опет, густи вео мрака.

Од усхићења блиставог
Поново све уздрхта, сину -
Када још једном рука бога
Распрши сву земаљску тмину.

Тако у трену ведром, бајном
Машта рашири каткад крила -
И дивотном заблиста тајном
Све оно што је прошлост скрила.

1901.

Нема коментара:

Постави коментар