Светлица слична сновиђењу
Блесну - и тмина таче око.
Но видех тад, у магновењу,
Небо далеко и дубоко,
Висинску светлост пуну сјаја,
Планине румених облака,
Прекрасан град и цркве раја -
И, опет, густи вео мрака.
Од усхићења блиставог
Поново све уздрхта, сину -
Када још једном рука бога
Распрши сву земаљску тмину.
Тако у трену ведром, бајном
Машта рашири каткад крила -
И дивотном заблиста тајном
Све оно што је прошлост скрила.
1901.
Нема коментара:
Постави коментар