Све - као полусан. Над водом сиве боје,
С планине сишавши, студене магле стоје.
Плима у брујању, у порасту злослутном...
Дуж целе обале - зид стена голих, тмастих,
Свугде под лебдењем копрена магличастих,
И ту се троми дим губи у небу мутном.
Дивљином суморном одишу моћне стене,
Уз морску тутњаву, сред тморе, узнесене,
Да буду жртвеник намењен дивовима.
Овамо, ко у храм, Ноћ с висова долута,
Док пева мрачни хор, у магли што колута,
Тајанствени хорал незнаним боговима.
1900.
Нема коментара:
Постави коментар