Узимам руку твоју и дуго гледам у њу.
Ти казујеш плашљивим оком омаму дивну, врелу.
Теби је читав живот на овом длану, ту.
Осећам ти душу и тело, сад те осећам целу.
Зар могу да пожелим блаженства још већу власт?
Но, ево, немирни Анђео с огњеним олујама,
Онај што, летећи, свугде шири самртну страст,
Већ јури над нама!
1898.
Нема коментара:
Постави коментар