САФИЈИНА ГРОБНИЦА - Иван Буњин

У полусну, низ нагиб, путем целим

Планинско врело убрзава трк.

Као монах над саркофагом белим,

Урезан је у небо чемпрес мрк.

Грање мимоза, нежних као моме,

Шарама давним тле покрива. Чуј,

У жбуњу пуном ружа, сред ароме

И силлне цвасти, запева славуј.

Оздо су магле обалом опаком

О, даље, једва слутљив хоризонт,

А тамо: простор сав натопљен зраком,

Огромни плави амбис - Хелеспонт.

Мир нек` је с тобом, лепа, млада! Смерно

Спуштам на белу плочу пољуб благ.

Сећа се тебе Исток трајно, верно;

Кроз петсто лета остаде ти траг.

Красно је вољен бити за живота,

Али је усуд бољи теби дат

Ако твој спомен озаре лепота,

Вера у живот бескрајни, дивота

Легенди које чека вечни цват!

1903-1905