Сунце сија, љупке у роси се кишног облака
Блистају света луче, дуга се красна вије.
Сунце се спусти у тамна развијеног вечера недра,
Нестаје зрака игре, љупки се губи појас.
Бог јесте на вечном бескрајности вечан престолу,
Светлости вечне луча изводи света живот.
Вечнога прогони из вечног храма створења,
Бездана зија пропаст, бездушан пропада свет.
Блистају света луче, дуга се красна вије.
Сунце се спусти у тамна развијеног вечера недра,
Нестаје зрака игре, љупки се губи појас.
Бог јесте на вечном бескрајности вечан престолу,
Светлости вечне луча изводи света живот.
Вечнога прогони из вечног храма створења,
Бездана зија пропаст, бездушан пропада свет.
Нема коментара:
Постави коментар