"Било па прошло (...)
Односно, најбоље је било полудети"
(Т. Конвицки, Вечерње зоре)
И опет почиње
прошлост
најбоље је било полудети
у праву си Тађу*
али наша генерација не луди
иде до краја
отворених очију
нама не треба везивати очи
нама нису потребни рајеви
различитих вера секти религија
погурених леђа
вучемо се даље
да Тађу пред крај
морамо проживети све
испочетка
знаш то подједнако добро као и ја
понекад шапућемо
сви људи су браћа
у лавиринту живота
срећемо
изопачена лица пријатеља
непријатеља
безимених
чујеш ли ме
причам Ти причицу из прошлости
поново бежим
од авети која
огрнута плаштом неба
стоји на зеленој ливади
и говори ми непознатим језиком
ја сам господ бог Твој
који Те је извео из тамнице
све почиње испочетка
поново Господин Турски
мој наставник певања
гледа ме лепим
слатким очима
Омара Шарифа
а ја певам
јабучица процвала (...)
и црвене јабучице родила...
знам да фалширам
али Господин Турски ми се
смешка из 1930 године
добијам "петицу"
господин Турски у миришљавом
необичном
егзотичном и тајанственом облаку
с обзиром на основну школу
у среској варошици
између Ченстохове и Пјотркова Трибуналског
смешка се
и своју тајну
у гроб односи
када ће се коначно завршити
прошлост
*Тадеуш Конвицки, познати пољски прозаик и филмски режисер
Нема коментара:
Постави коментар