како је тешко бити
пастир умрлих
на сваком кораку
живи моле
да напишем "нешто" "ситницу"
о неком ко је умро
отишао уснуо
почива
ја сам онај који пише живи
живи и опет пише
нека мртви сахрањују своје мртве
ослушкујем "тиктакање" сата
то је стари будилник
произведен у Кини
(Шангај - Кина)
још за живота великог Кормилара
који је допустио да цвета сто цветова
и сто уметничких школа је позвао
да се такмиче
а после ј била културна револуција
мој будилник је као трактор
треба га "левчом навијати"
(памтите ли ту изреку пољских
ћифти псеудоинтелектуалаца економиста
"сељаку говно а не сат
јер ће га навијати левчом"
сељаци су већ заборавили... али "песник памти")
навијам га као Гервази
будилник ме буди
тачно у пет
стари кнез који је климао главом
у излогу колонијалне радње
над металном кутијом за чај
будилник ме неколико пута
годишње будио
и подсећао да треба
некуд да путујем да летим
на север на југ
на запад на исток
или да треба да устанем у зору
и довршим неки "стих"
hundert Blumen blühen
(црвену књижицу
Вође Маоа
купио сам у Минхену
с предговором Лин Биаоа)
ја песник - пастир живота
постао сам пастир мртвих
Веома дуго сам напасао овце на ливадама
Ваших гробаља Умрли
идите оставите ме
на миру
ово је ствар живих
Нема коментара:
Постави коментар