Гробље крај којег се китњасти вал средоземни прекида...
Тамо се чемпреси црне у раму високог зида,
Зраци сунца преливају блеском беле маузолеје,
Маестрал студене зиме, но већ загрејан пролећем, веје;
Пред зидом валови свежи, попут борова, брује шуморе,
А зумбул небески нада мном облаци снежни творе.
29. август 1917.
Нема коментара:
Постави коментар