Гај беше наг под хладном тамом...
Кроз сухо, мртво лишће, тих,
Светлео си... А душом самом
Тек стварах тад свој први стих.
Занавек с младом душом срасти,
Њој, чистој, бити род и пој -
То знаде онај киселкасти,
Росни и свежи мирис твој!
19. септембар 1917.
Нема коментара:
Постави коментар