Зевс нам невреме шаље, олуја ноћна хуји;
Студени вихор воде и ток свих река леди
И шуме тешко стењу под дахом љута мраза,
А снегом покривени врхови брда блеште...
Отерај зиму ову - прочарај жар у огњу,
Исцеди слатко грожђе и налиј купу вином;
Прући се по душеку и на узглавље меко
Наслони главу своју, за пиће припреми се.
*
Мале су ал` бесмртне, Ерино, песме твоје,
Њих крила ноћи тамне никада скрити неће.
Та лабудова мила песма што сад се чује
Снажни је крик ждралова што небом одјекује.
Нема коментара:
Постави коментар